HR - Ljudski Resursi - Srbija

Milion Srba radi vikendom i uveče

U Srbiji takozvano netipično radno vreme, koje podrazumeva večernji i noćni rad, kao i rad vikendom, ima 59,5 odsto ukupnog broja zaposlenih.

Veći udeo imaju samo u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i u Turskoj, dok je netipična zaposlenost u 2018. godini u EU smanjena na 37,4 odsto. U Srbiji je ukupno zaposleno oko 2,2 miliona ljudi, što znači da vikendom, uveče i noću radi oko 1,2 miliona ljudi.

Čini se da takav prosek u našoj zemlji prave konobari, pošto je značajan broj zaposlenih u ugostiteljstvu, a restorani, kafići i klubovi najčešće rade do duboko u noć, kao i trgovci, s obzirom na sve veći broj tržnih centara koji rade subotom i nedeljom, a neretko i praznicima.

Prema podacima Eurostata, Srbija je druga u Evropi po broju zaposlenih koji rade noću - 9,6 odsto, a veći udeo od naše zemlje ima samo Slovačka (15 procenata). Kod muškaraca samo je Slovačka ispred Srbije, dok veći udeo žena sa noćnim radom imaju još i u Severnoj Makedoniji, Malti, Sloveniji i Finskoj, a isto učešće kao Srbija ima Estonija.

Dok je rad noću u EU smanjen na 5,4 odsto u 2018. godini, u Srbiji je povećan na 9,6 procenata, a ovaj rast od 2,1 odsto predstavlja najveći "skok" u Evropi, navodi u svojoj analizi ekonomista i osnivač sajta Makroekonomija Miroslav Zdravković.

Noćni rad

• Slovačka 15 odsto zaposlenih
• Srbija 9,6
• S.Makedonija 9,3
• Holandija 8,7
• Malta 8,6
• Slovenija 8,4

Rad u večernjim satima u EU je značajno smanjen, na 14,4 odsto u 2018. godini, dok je u Srbiji povećan sa 20 na 29,9 odsto i ovo je najveći porast udela večernjeg rada u Evropi u periodu od 2010, otkad Evrostat objavljuje podatke za našu zemlju. Veći udeo zaposlenih od Srbije u večernjim satima imaju u Grčkoj, Crnoj Gori i Holandiji.

Večernji rad

• Grčka 38,6 odsto zaposlenih
• Crna Gora 38
• Holandija 31,7
• Srbija 29,9
• Slovačka 23,6
• Finska 22,5
• S.Makedonija 22,4

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije veruje da je jedan od razloga što smo u statistici Eurostata „skočili“ u kategorijama večernji i noćni rad to što imamo značajan broj zaposlenih u ugostiteljstvu, a ugostiteljski objekti često rade do duboko u noć.

"Ne bih rekao da tome doprinosi neki smenski rad, poput treće smene u industrijskim pogonima, pa da je tu zastupljen u većoj meri noćni rad. Mislim da naša industrija nije toliko zauzeta da bi to ušlo u statistiku“, ocenjuje sagovornik „Blic Biznisa“ i dodaje da trgovinski centri, koji u svetu ponegde ne rade nedeljom, takođe utiču na rast brojki kada je reč o radu vikendom.

"Sigurno da tu ima i ljudi koji rade dva posla, pa se možda dodatnom delatnošću bave vikendom ili noću, ali nisam siguran da statistika njih može da evidentira jer nisu baš svi redovno prijavljeni“, kaže Atanacković.

Naš sagovornik navodi da bi po zakonu svaki prekovremeni ili netipičan rad trebalo da se plaća dodatno, ali da je to već stvar odnosa poslodavca i zaposlenog, kao i inspekcijskih službi koje bi to trebalo da kontrolišu. Ipak, smatra da to nije tako lako jer se dešava da radnik, zbog dobrog odnosa sa poslodavcem i da bi zadržao posao, prihvati dodatni rad bez nadoknade.

Radni vikendi

U zemljama EU je od 2010. smanjen broj zaposlenih koji rade i subotom, na 25,4 odsto u 2018. U Srbiji je u istom periodu došlo do povećanja udela "subotara" na 40,6 odsto. Udeo muškaraca koji rade subotom u Srbiji neznatno je povećan na 43,9 odsto, a žena na 36,5 odsto.

Veći udeo zaposlenih koji rade i subotom od Srbije imaju samo u Crnoj Gori, Turskoj, Severnoj Makedoniji i Grčkoj, i to ukupno i muškaraca. Veći udeo žena koje rade subotom imaju Turska, Crna Gora i Severna Makedonija.

Udeo zaposlenih koji radi nedeljom povećan je u EU na 14 odsto u 2018, dok je u Srbiji porastao na 24,2 odsto. Veći udeo onih koji rade nedeljom od Srbije imaju samo Crna Gora i Turska, i to važi i za muškarce i za žene.

Rad subotom

• Crna Gora 55,2 odsto
• Turska 53,4
• S. Makedonija 43,6
• Grčka 41,9
• Srbija 40,6
• Rad nedeljom
• Crna Gora 29,8 odsto
• Turska 26,6
• Srbija 24,2
• Irska 21,0
• Holandija 20,9

Šta kaže Zakon o radu

Zakon o radu predviđa da tokom jedne radne nedelje broj prekovremenih radnih sati može da bude najviše osam. Svaki zaposleni, kako u državnim firmama tako i kod privatnika, ima pravo na uvećanje zarade po osnovu netipičnog radnog vremena, i to - za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110 procenata od osnovice, a za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, kao i za prekovremeni rad – najmanje 26 odsto od osnovice.